Miloš Antonić, pčelar i sveštenik: PROLJETNI RAZVOJ PČELA U FARAROVIM KOŠNICAMA

Prvi detaljan prolećni pregled vršim pri dnevnoj temperaturi većoj od +17 stepeni i posebnu pažnju obraćam na kvalitet matice, jačinu društva, količinu legla, količinu hrane i zdravstveno stanje društva. Sve što se zapazi unosi se u pčelarsku beležnicu i ti podaci će nam biti dragoceni u praćenju razvoja društava i pripremama za iskorišćavanje glavne paše.

Aktivna pčelarska sezona na mom pčelinjaku počinje u drugoj polovini marta – kada cvetaju prve voćke džanarika i kajsija. Pre toga ne pregledam košnice, samo na lepom vremenu posmatram izlet pčela i na osnovu posmatranja leta zaključujem kakvo je stanje u košnici.

Ako je neko društvo sumnjivo, ne donosi cvetni prah ili slabo izleće, njega odmah, na brzinu, pregledam i vršim sanaciju. Ako je dovoljno jako, a nema maticu, njemu dodajem nukleus sa maticom spajanjem pomoću novinske hartije. Ako je dosta slabo i ako ima maticu, jednostavno je likvidiram, pčele spojim sa susednim društvom i na taj način vršim jedan vid prirodne selekcije.

Prvi detaljan prolećni pregled

Prvi detaljan prolećni pregled vršim pri dnevnoj temperaturi većoj od +17 stepeni i posebnu pažnju obraćam na kvalitet matice, jačinu društva, količinu legla, količinu hrane i zdravstveno stanje društva. Sve što se zapazi unosi se u pčelarsku beležnicu i ti podaci će nam biti dragoceni u praćenju razvoja društava i pripremama za iskorišćavanje glavne paše.

Kvalitet matice ocenjujem prema kompaktnosti i količini legla, a uopšte je ne tražim i ne trudim se da je vidim. Jačinu društva ocenjujem prema broju ramova sa leglom kojih u ovo vreme treba kod jakih društava da bude 6 – 8. Količinu hrane proveravam i ukoliko neko društvo nema zalihu 8 – 10 kilograma meda, njemu hitno dodajem još po jednu do dve pogače.

Zdravstveno stanje je uvek dobro i nema drugih problema osim sa varoom. Svako društvo sada dobija letvice sa fluvalinatom, koje ostaju u košnici mesec dana, odnosno do sledećeg pregleda i proširenja košnice. Ovom prilikom obavljam još dve veoma važne operacije. Prvo, nastavke plodišta zaokrenem za 180 stepeni, i drugo, skidam i sklanjam zbeg sa košnice, a košnicu prekrivam najlonom ili poklopnom daskom od lesonita, preko čega opet dolazi sav utopljavajući materijal i najzad krov košnice. Prolećno stimulativno prihranjivanje zadnjih godina ne primenjujem jer za taj posao nemam ni vremena ni potrebe.

Da malo pojasnim. U rano proleće na vršim zamenu nastavaka jer su noći još uvek hladne, a često nailaze i hladni talasi po nekoliko dana pa bi zamena nastavaka bila kontraproduktivna. Zaokretanjem nastavaka za 180 stepeni ne cepamo leglo, već primoravamo pčele i maticu da same proširuju reon legla. Poznato je svima da se leglo nalazi bliže letu a med u pozadini košnice. Zaokretanjem nastavaka med dolazi do leta a leglo u pozadinu. Pčele nastoje da povrate prvobitno stanje pa ubrzano prenose med, a time matici oslobađaju prostor za zaleganje.

Pčelama je u ovom periodu intezivnog razvoja legla, toplota potrebna više nego ikad. Takođe im je potrebna i velika količina vode. Stoga plodište pokrivam najlonom ili lesonitom jer bolje zadržavaju toplotu u košnici, a pošto ne propuštaju vlagu iz košnice, kapljice vode od kondenzovane vodene pare nalaze se nadohvat ruke pčelama pa ne moraju radi vode izlaziti iz košnice po hladnom i vetrovitom vremenu. Novinski papir se i dalje zadržava radi boljeg čuvanja stvorene toplote u košnici.

Izostavljanje prolećnog stimulativnog prihranjivanja

Prolećno stimulativno prihranjivanje izostavljam iz više razloga. Mislim da je ono izvodljivo samo na pčelinjacima sa manjim brojem košnica ili kod pčelara koji nemaju drugih obaveza. Smatram da je uzimljavanje društava sa obilnim zalihama hrane, koje će biti dovoljne do prve ozbiljnije paše, najbolji garant dobrog razvoja pčelinjih društava u proleće. Da bi se razvoj ubrzao vršim tzv. “automatsko stimulativno prihranjivanje”, koje se dobija kada poremetimo raspored hrane u košnici i time primoramo pčele da ponovo prave raspored hrane kakav im najbolje odgovara.

Prenoseći hranu, pčele je troše i time dočaravaju pašu i unos nektara, a ujedno ispražnjuju ćelije u okolini legla. Matica nastoji da leglo opet dobije izgled kruga i dosta brže se povećava količina legla u košnici.

Prva operacija u tom pravcu je zaokretanje nastavaka za 180 stepeni prilikom prvog pregleda. Posle desetak dana vršim ponovo zaokretanje nastavaka, ali sada im vršim i zamenu mesta: gornji nastavak ide na podnjaču a donji iznad njega. Ovom prilikom ne pregledam pčele niti vadim ramove, sem ako je nešto sumnjivo. Nakon desetak dana, kada ucveta trešnja i šljiva, vršim još jednom zamenu mesta nastavcima, ali ovog puta bez zaokretanja nastavaka. Ni ovom prilikom ne vadim ramove i ne pregledam pčele pa se posao vrlo brzo obavi.(bhpčelar)

PROČITAJTE I OVO

https://bhpcelar.com/pcelarska-praksa/milos-antonic-pcelar-i-svestenik-iz-koceljeve-priprema-fararovih-kosnica-za-glavnu-pasu/