Čini se pravi potez u Srbiji: INSPEKCIJA POVLAČI IZ TRGOVINA TEGLE MEDA TRI NAJVEĆA PROIZVOĐAČA!

Dok neko 365 dana muku muči sa vremenskim uslovima, selidbama pčela, vrcanjem, prehranom, nerijetko i trovanjem ovih poslovičnih radilica, drugi u kontolisanim uslovima prava falsifikate. Prirodno, ovi drugi izlaze na tržište sa nižom cijenom, devastiraju male pčelare i na kraju protivpravno stiču ogroman novac.

Veterinarska inspekcija u Beogradu je nakon nedavnih kontrola u trgovinskim centrima, te obavljenih analiza, sa tržišta povukla pakovanje meda čak tri referentna proizvođača. Imena se još uvijek ne saopštavaju, ali je vijest da su tako moćni proizvođači, koji su stigli do trgovačkih centara, sama po sebi šokantna. U narednim vremenima, ako se sve ne zataška, može se očekivati prava drama i jako puno informacija o tržištu patvorenog meda. Nadati se da će inspekcija i policija u Srbiji istrajati u ovoj akciji.

“Ako uzmete da hiljadu tona ima milion kilograma, a da oni imaju po nekoliko stotina dinara zarade na tome, vrlo lako ćete doći do matematike da se samo na hiljadu tona se zarađuje nekoliko miliona eura, a s obzirom da će oni napraviti prevaru s nekoliko hiljada tona, onda znate koje su cife. To je na nivou već raznoraznih droga ili trgovina”, kazao je za Prvu TV Đorđe Mrkić, pčelar.

Proizvod je skup i ljekovit. Otuda i tolika popularnost meda. Da bi se izbjegla katastrofa i demoralisali mali proizvođači koji se pridržavaju Pravilnika o kvalitetu meda u Srbiji, ovaj vlasnik košnica iz kojih izlazi Fruškogorski lipov med kaže da se višedecenijski problem falsifikatora i onih koji štampaju lažne deklaracije, može riješiti na samo jedan način.

“Da im se zabrani bilo kakva djelatnost u oblasti prehrane, jer ako su se jednom upustili u posao prevarnih radnji, vjerovatno će to raditi i u budućnosti”, kategoričan je Mrkić.

Najčešće se podvaljuje takozvani pekarski med. On nije nezdrav, ali se ne može koristiti kao namirnica u ishrani. Tu su i druge varijacije na med koje ne zadovoljavaju parametre kvaliteta. I baš takav nekvalitetan med završava u prodavnicama, ali i vrtićima, školama i bolnicama. Pojavila se i teza da je falsifikat sada prisutan jer je prinos meda bio lošiji u prošloj godini.

“Da li se sada pojavilo više falsifikata zbog manjka meda – moguće je. Ali ja mislim da manjak meda nije razlog pojave falsifikata. Onaj ko želi da se bave kriminalnim aktivnostima, a to fakat jesu kriminalne aktivnosti, on će se time baviti. Znači, to je ubiranje kapitala na jedna neregularan način”, kaže dr Ivan Pihler, profesor pčelarstva na Poljoprivrednom fakultetu u Novom